Емоције имају значајну улогу у животу сваког човека. Све што се догађа око нас изазива различите емоције које повратно утичу на наше понашање, начин размишљања и односе са другим људима. Због тога, способност да се емоције препознају, опишу и повежу са догађајима и ситуацијама које их узрокују представља важну вештину која се означава као емоционална писменост.
Емоционално писмена особа је у стању да именује и саопшти другоме осећање које доживљава, тако што на пример каже ,,Ја сам тужан/а“ или „Ја сам уплашен/а“. Препознавање сопствених осећања омогућава нам и да боље разумемо осећања других људи и да им пружимо подршку и саосећање.
С друге стране, емоционална неписменост односи се на немогућност да се појединачна осећања разликују и опишу, већ се доживљавају као телеснe сензације. Недовољна свесност о осећањима може довести до настанка психосоматских поремећаја и маскиране депресије у којој се депресивно расположење испољава кроз телесне симптоме.
За развој емоционалне писмености пре свега је важно имати увид у основне емоције и начин на који могу да се препознају кроз специфичне промене у изразу лица, понашању, држању тела и гестовима. У наставку, налази се опис шест примарних емоција и њиховог испољавања на физиолошком, психолошком, вербалном и невербалном плану.
Бес
Опис
Бес је емоција која се јавља када постоји препрека у остварењу циља и задовољењу неке потребе, или настаје као последица доживљене неправде и вређања. Може да варира од благе љутње и осећања фрустрације, до снажног гнева и срџбе.
Улога
Иако се често сматрају негативним емоцијама, бес и љутња могу да буду од великог значаја у ситуацијама у којима се осећамо угрожено. Наиме, ове емоције нас подстичу на акцију са циљем да прекинемо или променимо оно што чини да се љутимо. Уколико су усмерене према некој особи, бес и љутња помажу да препознамо сопствене потребе, поставимо границе и саопштимо саговорнику шта је то што нас узнемирава у његовом понашању.
Телесне промене
Поред страха и изненађења, и емоција беса изазива одговор организма који је познат као „борба или бекство“, а који нам помаже да преживимо у опасним и стресним ситуацијама. За овај одговор је задужен симпатички нервни систем који доводи до различитих промена у телу као што су повишени крвни притисак, убрзани рад срца, убрзано дисање, повећање напетости у мишићима и појачано лучење адреналина.
Израз лица
На лицу бес може да се препозна по томе што су обрве спуштене и спојене, очи широм отворене, усне чврсто стиснуте једна уз другу, јавља се црвенило у лицу, а поглед је фокусиран на противника.
Понашање/Говор тела
На нивоу понашања, бес се испољава стезањем песница и вилице, тело је у борбеном ставу и приближава се/нагиње ка извору беса, мишићи руку су напети, тон гласа је повишен и претећи.
Порука
Бесан израз лица и говор тела поручују „Не ради то“ или „Склони ми се с пута“, односно шаљу поруку саговорнику да је његово понашање неприхватљиво. На тај начин, ова емоција помаже да разјаснимо своје потребе и нађемо решење за проблем. Међутим, ако је претеран или изражен на нездрав начин, бес може да пређе у агресију, злостављање или насиље. Такође, уколико се бес не испољава, већ „гомила“ и потискује, може да доведе до развоја психосоматских болести.
Туга
Опис
Туга је емоција која се јавља као резултат губитка некога или нечега важног, као што је то, на пример, драга особа, здравље, део властитог тела, друштвени статус, самопоштовање или неки вредан предмет. Као и другe емоције, сви људи доживљавају тугу с времена на време. Иако се често сматра негативним осећањем, туга има важну функцију у изражавањy потребе за добијањем помоћи или утехе.
Улога
Туга је нормална реакција на животни догаћај и има улогу да нам помогне да се, кроз процес туговања или жаљења, суочимо са губитком и прилагодимо новој ситуацији. Важно је нагласити да се туга разликује од депресије, која представља психолошки поремећај кога карактерише дуготрајни осећај потиштености, туге, безнађа и безвољности који ометају свакодневни живот.
Телесне промене
Промене у телу зависе од начина на који се емоција туге испољава. Тугу, која није праћена плакањем, карактерише смањен број откуцаја срца и убрзано дисање. С друге стране, док је на почетку плакања рад срца убрзан, а дисање успорено, постепено долази до нормализације пулса и дисања. Такође, истовремено се ослобађају хормони окситоцин и ендорфин који ублажавају физички и емоционални бол. Иако представља знак узнемирености, плакање доводи до смањења стреса и успостављања психолошке и физиолошке равнотеже.
Израз лица
На лицу туга може да се препозна по томе што су унутрашњи углови обрва подигнути, а горњи капци спуштени, образи су благо опуштени, усне повијене према доле, а поглед је оборен ка земљи и постоји благи губитак фокуса гледања.
Понашање/Говор тела
За разлику од других основних емоција, туга не покреће на акцију, већ води укоченом држању и пасивном понашању. Изражава се плачем, јецајима, тихим гласом, одсуством гестикулације, успореним ходом, погнутом главом итд.
Порука
Тужан израз лица упућује невербалну поруку која може да се искаже речима: „Патим, утеши и помози“ и представља позив другим људима да на тај израз одговоре саосећањем и помагањем. Социјална подршка најближих, породице, пријатеља и других значајних особа може да буде благотворна у тренуцима туге због губитка.
Срећа
Опис
Срећа је пријатно емоционално стање које карактеришу осећања радости, испуњености, задовољства и благостања. Срећу најчешће изазива уживање у ономе што можемо да осетимо чулима (на пример у храни, пићу, музици, заласку сунца), као и блиски и здрави односи са другим људима, постизање жељених циљева, бављење различитим активностима, као и проналажење и доживљај сопственог смисла у животу.
Улога
С обзиром на то да се јавља као реакција на остварење циљева и личних вредности, осећање среће представља награду за успешно функционисање у спољашњем свету. Улога среће, као и других пријатних емоција, јесте да подстакне активности које су добре за нас и утврди оно понашање које је довело до испуњења жеље.
Телесне промене
Пријатни догађаји подстичу ослобађање ткз. „хормона среће“: допамина (мотивише за акцију, борбу, остварење циљева), серотонина (природни антидепресив који одржава добро расположење), окситоцина (гради здраве међуљудске односе, поверење и оданост) и ендорфина (смањује ниво стреса и бола).
Израз лица
На лицу срећа може да се препозна по томе што су очи сужене, образи и углови усана подигнути нагоре (осмех), зуби могу да буду видљиви, а око очију и усана се стварају ситне боре (ткз. боре смејалице).
Понашање/Говор тела
У зависности од тога шта представља извор среће, телo може да буде усправно (код испуњења циља) или мирно и опуштено (код уживања у чулним осетима).
Порука
Изражавање среће указује на дружељубивост и шаље поруку да нисмо претња другим људима. Најучесталији знаци пријатељског става су подигнуте обрве, дуже и директније гледање друге особе и осмехивање.
Изненађење
Опис
Изненађење је емоција коју изазивају неочекиване и изненадне појаве, најчешће нагли покрети и гласни звуци. За разлику од осталих емоција, изненађење траје врло кратко, највише неколико секунди, и пролази у тренутку када схватимо шта се дешава. У зависности од тога шта је узрок изненађења, ова емоција може да пређе у страх, љутњу, олакшање или радост.
Улога
Главна улога емоције изненађења је да прекине радњу која је у току и преусмери пажњу на утврђивање да ли нови, потенцијално значајан догађај представља претњу и опасност.
Телесне промене
Емоција изненађења доводи до различитих телесних реакција као што су кратак дах, ширење зеница и повећање напетости у мишићима, а посебно у мишићима врата. Уколико је уочена претња или напад, изненађење може да изазове и одговор „борба или бекство“ који је детаљније описан у оквиру емоција страх и бес.
Израз лица
На лицу изненађење може да се препозна по томе што су обрве и горњи капци подигнути, очи и уста широко отворена, а вилица спуштена.
Понашање/Говор тела
На нивоу понашања, изненађење се испољава повлачењем уназад и одступањем од неочекиване појаве или објекта. Реакција може да укључи и померање главе и подизање руку како би се заштитило лице.
Порука
У друштвеном контексту, израз лица који указује на изненађење – подизање обрва како би се формирао упитан поглед, представља знак за неверицу и сумњу, и саговорнику шаље невербалну поруку да су нам потребне додатне информације и објашњења.
Страх
Опис
Страх је емоција која се јавља приликом опажања или очекивања опасности и претње повредом. Иако представља урођену емоционалну реакцију, доживљај страха је код сваке особе различит, тако да постоје ситуације у којима једна особа може опазити претњу, а друга не. То од чега ћемо се плашити зависи од наших уверења и претходног искуства суочавања са опасностима. Важно је направити разлику између страха у ситуацијама када је угрожена наша сигурност (на пример, земљотреси, поплаве, пожари) и анксиозности, неодређеног страха који нема јасно порекло и разлог.
Улога
Од рођења смо опремљени инстиктима потребним за реаговање у угрожавајућим ситуацијама. Емоција страха има заштитну улогу и служи да припреми организам за одбрану или удаљавање од опасности. Страх нам омогућава да реагујемо брзо и ефикасно на непосредну претњу (на пример, да скочимо устрану и избегнемо аутомобил). Међутим, уколико је пренаглашен или нема објективног разлога да се плашимо, страх може да омета свакодневно функционисање и развије се у патолошки облик (анксиозни поремећаји и фобије).
Телесне промене
Када осетимо опасност, срце почиње брже да куца, дисање се убрзава, а крв одлази до руку и ногу како би тело било припремљено за одбрану или бекство од опасности. Ова рекција организма се управо тако и назива – „борба или бекство“ и активира се врло брзо како би се што пре проценила ситуација. Када опасност прође, страх се смањује и тело се опушта.
Израз лица
На лицу страх може да се препозна по томе што су обрве и горњи капци подигнути, очи широм отворене, тако да се беоњача више види, уста су отворена, а брада увучена.
Понашање/Говор тела
На плану понашања, страх се испољава карактеристичним држањем тела које се на тренутак укочи како би се донела одлука да ли је потребно бежати или се борити. Уплашена особа држи тело одмакнуто од извора опасности, бледа је, дрхти, а може је и обливати хладан зној. Често се дешава да су руке прекрштене да би се направила баријера која служи као заштита од онога што изазива узнемирње.
Порука
Израз лица који указује на страх шаље поруку „Угрожен сам“ и представља позив другима да помогну и пруже заштиту, или их обавештава и упозорава на опасност.
Гађење
Опис
Гађење је емоција која се најчешће јавља као реакција на непријатну драж коју опажамо нашим чулима (видом, мирисом, укусом, звуком, додиром). Људи могу да осећају гађење и одбојност и према понашању и ставовима других које сматрају неморалним.
Улога
Важно је направити разлику између емоције гађења коју изазивају непријатне дражи и „моралног гађења“ које настаје када одређено понашање крши друштвене или моралне норме (на пример, превара, издаја, лицемерје). Биолошки смисао гађења је да нас удаљи од онога што је опасно или штетно, на пример, од покварене хране, док је друштвено-морална улога гађења да заштити друштво и његове вредности.
Телесне промене
Осећање гађења је повезано са стањем мучнине које настаје када се узме покварена или отровна храна. За телесну реакцију одговоран је парасимпатички нервни систем који је задужен за „одмор и варење“, а доводи до смањења броја откуцаја срца и крвног притиска, сужења зеница, повећаног лучења пљувачке и смањења телесне температуре.
Израз лица
На лицу гађење може да се препозна по томе што су обрве спуштене, очи полузатворене, нос је наборан, горња усна је подигнута, а доња истурена.
Понашање/Говор тела
На нивоу понашања, гађење се испољава окретањем главе и избегавањем непријатног објекта. Уколико гађење изазове мучнину, покрети тела такође укључују и покривање носа или уста.
Порука
Гадљив израз лица упозорава друге људе да је у околини опажено нешто непријатно и потенцијално опасно по здравље од чега се треба удаљити.