Асертивна комуникација

 

Асертивност је уметност комуникације у којој особа саопштава другима шта жели – јасно, отворено и рационално, без тежње да доминира, понижава или деградира другога. Када нисте довољно асертивни, може вам се чинити да други људи “вуку конце” вашег живота, што код појединаца уме да пробуди осећај немоћи. Осим тога, уколико у свакодневном животу не браните своје ставове пред другима, пропуштате многе прилике за остваривање личног задовољства и властитих потенцијала.

У комуникацији постоје четири доминантна стила – агресиван, пасиван, пасивно-агресиван и асертиван. Индивидуално, а у зависности од ситуације, свако од нас користи те стилове, мада неке преферира. Асертивност, иако најпожељнији стил јер подразумева обострано поштовање, није свима својствена, али је вештина која може да се научи. Развој асертивности почиње са самосвешћу. Онда када добро промислите о томе ко сте ви и кад почнете да верујете у сопствену вредност – на прагу сте асертивности.

Када у комуникацији желите да наметнете своје мишљење чините то са емпатијом, а нипошто агресивно, силеџијски или пасивно. Ово захтева прецизност и равнотежу у комуникацији, као и веру у то да су ваша права и потребе подједнако исправне и значајне као потребе других. Само када се према другим људима односите са поштовањем, можете очекивати да се и други тако понашају према вама.

Како се понашају људи агресивног стила комуникације? Они слободно изражавају мисли, осећања и уверења али на начин који је често неискрен, неадекватан и увек угрожава права друге особе. Циљ агресије је успостављање контроле над ситуацијом и људима, демонстрација моћи, доминација и постизање победе над другим.

За разлику од агресивне особе, особа пасивног комуникационог стила нарушава своја права и вредности, не поштује своје потребе и жеље, не поставља границе. Таква особа одговорност препушта другима, несигурна је у комуникацији, а њен циљ је да задовољи другог и по сваку цену избегне конфликт.

Особа пасивно-агресивног стила комуникације ретко износи своје мишљење директно, њене примедбе су саркастичне, ироничне. У комуникацији не показује права осећања, оптужује друге за своје фрустрације и себе увек види као “жртву”.  Смешак споља, а лоши осећаји изнутра најбоље би описали овакав стил комуникације.

А асертивна особа? Како се она понаша? Зна активно да слуша, поштује друге и то тражи за себе, говори јасно, конкретно и директно, без околишања. Преузима одговорност и зна да похвали друге. Када критикује говори о понашању уз уважавање личности.

Како изгледа асертивна комуникација у пракси? Замислите ситуацију у којој је Ваш шеф био службено одсутан три дана, након чега, одмах по повратку у канцеларију каже да не жели да буде узнемираван нити да било ко долази код њега на разговор. Ви имате нешто веома важно и хитно да решите с њим. Шта ћете урадити? Ако кажете да знате да је заузет и да не жели да буде узнемираван, али да имате нешто хитно да договорите с њим, па питате ако тренутно није у могућности да вас прими, када ће то бити могуће у току дана (што пре), онда сте управо асертивно комуницирали са својим шефом.

 

Основе асертивности

 

Асертивност почиње идентификацијом сопствених жеља и потреба. Тек након тога би требало да се упознате са потребама и жељама људи из вашег окружења, како бисте напослетку пронашли решење које може да задовољи и вас и друге.

Људи који се боре са асертивношћу често не могу да се изборе за своја права, пошто верују да су њихова права мање значајна од оних које имају други људи. Са друге стране, подједнако је вероватна и супротна ситуација – људи који имају проблем са асертивношћу верују да су њихова права важнија од оних која имају други.

Значајно је напоменути да су оба приступа погрешна и да такав начин размишљања може довести до озбиљних поремећаја интерперсоналних односа. Насупрот овим нежељеним ставовима је позиција асертивности – када практикујете асертивност, ви признајете да су ваша права и жеље подједнако значајна као права и жеље других људи.

 

Зашто бити асертиван?

 

Када појединац није асертиван то се подједнако одражава на његово расположење и односе са другим људима. Постоје бројни упитници за самопроцену асертивне комуникације, који вам могу помоћи управо у ономе чему су намењени – да стекнете увид колико често комуницирате асертивно (први корак у евентуалној промени је управо самопроцена!).

Уколико често не користите асертивност у комуникацији са другима, могући су следећи исходи и ситуације:

  1. Осећате се депресивно и безнадежно, љутите се на себе зато што немате контролу над сопственим понашањем и животом;
  2. Осећате се анксиозно и почињете да избегавате људе и ситуације у којима други могу да искористе вашу неасертивност;
  3. Осећате озлојеђеност јер мислите да други људи искоришћавају вашу неасертивност;
  4. Имате испаде беса. Када не изражавате своје мисли и осећања, ваш бес нараста и може “експлодирати” без упозорења;
  5. Имате лоше односе са другима. Када се не заузимате за себе други људи постају извор ваше фрустрације и обрнуто. Тешко је изградити поверење и присност у овим условима;
  6. Могу се јавити психофизички поремећаји. Неасертивно понашање изазива стрес и анксиозност који могу да воде до озбиљних здравствених проблема као што су срчани проблеми и повишени крвни притисак.

За вашу каријеру, живот и успех од пресудне је важности да освестите начин на који можете да добијете оно што желите и поштовање других људи.